О књизи: 1988 / Збирка обухвата дела јапанских драмских писаца, која су први пут објављена на руском језику превод, настао од 1890-их до средине 1930-их. Ове драме припадају такозваном театру Схингеки – позоришту нове драме које је настало у Јапану под утицајем европске драме Радња ове представе развија се током петнаестак година, од 1856. до раних седамдесетих година 19. века. Ово је било критично време за Јапан када је, под притиском Сједињених Држава, Енглеске, Француске, Холандије и Русије, феудална влада била принуђена да оконча вишевековну изолацију земље и отвори неке лучке градове страним силама 1854. године. Ови уступци су направљени и због снажног антифеудалног покрета који је захватио целу земљу и завршио буржоаском револуцијом. Али много пре коначног пада феудалног система, Американци су добили право да оснују конзулат у Шимоди, а први амерички конзул, Таунсенд Харис, стигао је тамо на ратном броду, у пратњи преводиоца Хуискена - стварне историјске личности лик је гејша О-Кичи, која је заправо служила по наређењу феудалних власти у америчком конзулату, као и неке друге Јапанке. Тешко да постоји Јапанац који није чуо за причу о О-Кичи, презриво прозваној „странкињом” због своје везе са „риђокосом варварином”, како су у феудално доба звали све Европљане без изузетка, чак и црне- коси Шпанци и Португалци... Па ипак Јузову драму Јамамото никако не треба сврстати у историјску драму. Драмски писац је користио истините чињенице само као материјал за постављање једног од горућих проблема свог времена - проблема неправде јапанских жена..